Maloletnička delikvencija

Pod pojmom maloletnička delikvencija podrazumeva se asocijalno i antisocijalno ponašanje maloletnih lica. Maloletnički uzrast je različito određen u različitim zemljama. Raspon se kreće od donje granice krivične odgovornosti (različito od zemlje do zemlje: od 7. godine u Švajcarskoj do 16. godine u Finskoj; u Srbiji i većini zemalja to je 14. godina) do punoletnosti (18. godina u većini zemalja, odnosno 21. godina u SAD).

Asocijalno ponašanje je blaži oblik devijantnosti koji se uglavnom odnosi na kršenje moralnih i običajnih normi.

Antisocijalno ponašanje podrazumeva kršenje zakonskih normi, odnosno izvršenje krivičnih dela.

Od mnoštva činioca koji dovode do pojave maloletničke delikvencije bitno je istaći činjenicu da su mladi rastrzani između ličnih interesa i društvenih očekivanja kao što su na primer školovanje, postizanje odrenenog zanimanja itd. Takođe postoji i značajna povezanost emocionalnih osećanja, uznemirenosti, inferiornosti itd. sa devijantnim ponašanjem.

Osobine maloletnih delikvenata:

Fizički se ova deca ne razlikuju mnogo od ostale dece. Prema nekim studijama ( npr. istraživanja bračnog para Glik ) maloletni prestupnici, u poređenju sa ostalom decom, ne razlikuju se značajno u visini i težini.

Ranija istraživanja pokazivala su da su 50% do 75% maloletnih delikvenata upravo deca sa smanjenom inteligencijom.

Novija istraživanja pokazuju da je većina maloletnih delikvenata i vaspitno zapuštene dece, upravo, prosečne inteligencije (procenti se kreću od 70% do 90% ).
Neka istraživanja pokazuju da ima čak od 10% do 20% maloletnih delikvenata i među decom iznad prosečne inteligencije.
Većina maloletnih delikvenata ima prosečnu inteligenciju i sama inteligencija nije presudan faktor u nastajanju maloletničke delikvencije.

Maloletni delikventi su emocionalno nezrele osobe koje se odlikuju nemogućnošću kontrole emocija u odnosu na socijalne zahteve. Maloletni delikventi bi hteli da odmah ostvare ono što žele i nisu u stanju da odlože svoje zahteve. U životu, emocionalno nezreli maloletni delikventi samo žele zadovoljstvo i traumatski reaguju na većinu stvarnih situacija koje deluju frustraciono.

Maloletni delikventi su socijalno nezrele osobe. Neki psiholozi smatraju da su svi maloletni delikventi, koji prekidaju sa školom i koji su neuspešni na profesionalnom osposobljavanju ili radu, socijalno nezreli.

Iako, prema podacima Unicefa, u Srbiji poslednjih godina raste antisocijalno ponašanje mladih, snižava se prosečna starost počinioca krivičnih dela i raste broj teških krivičnih dela, a sve više i devojaka vrši krivična dela, ovi podaci ne bi smeli da se koriste za stvaranje moralne panike koja bi pojačala represiju  nad mladima, već predstavljaju upozorenje da je potrebno dugoročno i planski pojačati mere prevencije.