Ekološki problemi

žDesetinama hiljada godina čovek je ne menjajući prirodu nalazio u njoj ono što  mu je potrebno za život. Razvojem zemljoradnje taj sklad se narušio. Krčenje šuma u cilju širenja obradivih površina, dovelo je do erozije koja je u mnogim delovima sveta odnela plodnu zemlju i ostavila golet. Međutim, tek sa razvojem industrije, dolazi do stvarnog narušavanja prirodne ravnoteže.

Demokratska lokalna samouprava

—Oblik samoupravljanja građana poslovima lokalnih teritorijalnih zajednica (kao što su opština, srez, okrug, oblast).

—Građani mogu da upravljaju lokalnim poslovima neposredno, na svojim skupovima, zborovima i skupštinama – neposredna lokalna samouprava koja se najčešće kombinuje sa posrednim, predstavničkim sistemom u kome se ovi poslovi obavljaju preko izabranih predstavnika (mesna, opštinska i druga veća, odbori, skupštine..), ali tako da građani imaju mogućnost kontrole nad radom ovih organa.

Maloletnička delikvencija

Pod pojmom maloletnička delikvencija podrazumeva se asocijalno i antisocijalno ponašanje maloletnih lica. Maloletnički uzrast je različito određen u različitim zemljama. Raspon se kreće od donje granice krivične odgovornosti (različito od zemlje do zemlje: od 7. godine u Švajcarskoj do 16. godine u Finskoj; u Srbiji i većini zemalja to je 14. godina) do punoletnosti (18. godina u većini zemalja, odnosno 21. godina u SAD).

Pojam i vrste društvenih promena

Dva glavna zadatka sociologije su proučavanje društvene strukture i proučavanje društvenih promena.

Sama društvena promena označava razliku između dva stanja društvene strukture.

Насеља: село и град

Насеља су сложене вишефункционалне друштвено-просторне скупине које настају релативно трајним везивањем појединаца и група за неку одређену територију и њиховим међусобним друштвеним повезивањем у локалну друштвену заједницу.

Природна и друштвена средина

Природна и друштвена средина су вишеструко повезани било да се ради о повећању, односно смањењу броја становника што са своје стране доноси различити притисак према природним добрима било да се ради о односу друштвене заједнице према очувању природне средине.

Алкохолизам

Алкохолизам као болест се први пут појављује у класификацији болести 1952. године иако се као болест помиње још средином 19. века.

Алкохолизам се у класификацији болести третира као ментални поремећај, односно поремећај понашања због узимања психоактивних суптстанци.

Наркоманија

Наркоманија се најчешће дефинише као зависност од психоактивних супстанци чија је производња и продаја забрањена законом.

Као болест каталогизована је 1957. од стране Светске здравствене организације која ју је дефинисала као стање периодичне или хроничне интоксикације изазвано поновљеним уношењем дроге.

Oblici autonomije

Autonomija – (grč. auto – sam, nomos – zakon) Samozakonodavstvo, samostalnost u donošenju propisa (zakona), tj. u uređivanju odnosa u okviru jedne veće celine. Podrazumeva se poseban status i znatno veći stepen samostalnosti i samoupravnosti pojedinih delova neke društvene zajednice ili države, jedne etničke grupe ili teritorije u odnosu na celinu (državu, zajednicu). Ta samostalnost se, pre svega, ogleda u tome što je autonomnoj jedinici dato da sama uređuje svoje unutrašnje odnose, bez mešanja celine u te poslove.

Masovna kultura

Postoje:

—Elitna kultura: Elitna kultura je autorska, autentična, originalna, vredna, skupocena, dostupna je manjini, ne samo zbog cene, već i zato što je ne može svako razumeti.

—Masovna kultura: Neautorska, neoriginalna, mala vrednost. Jeftino, dostupno svima (većini). Predpostavljalo se da će se ljudi okretati pravim vrednostima.